Lečenje dijabetesa sportom, nauka kaže da!

Imao sam sreću da mi tokom godinu dana izučavanja predmeata “Fizička aktivnost u prevenciji i lečenju hronoičnih oboljenja” na Egzeter univerzitetu, mentor bude profesor Gary O’Donovan. Guru u svojoj profesiji, profesor Gary se posvetio izučavanju uticaja različitih vidova fizičke aktivnosti na glukozu u krvi, mišićima i na insulinsku osetljivost. Otuda i moje veliko zanimanje za ovu temu.

Fizička aktivnost igra veliku ulogu kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2. Kombinacija vežbe, ishrane i lekova je ključna u borbi protiv ovog hrnoičnog stanja. Šta se dešava:
Kod zdrave osobe, pankreas tj. gušterača oslobađa insulin kada je povećan nivo glukoze u krvotoku (npr. nakon obroka). Insulin služi da stimuliše jetru i mišiće da prihvate suvišnu glukozu i samim tim dolazi do smanjenja nivoa glukoze u krvi. Kod osoba sa dijabetesom tipa 2, ne postoji insulinska osetljivost ili je ona smanjena tako da se u krvotoku nađu i povećan nivo glukoze i nivo insulina.

Uloga fizičke aktivnosti je ogromna, studije su pokazale da fizička aktivnost dovodi do povećanja insulinske osetljivosti, pa samim tim i do povečanja trošenja glukoze od strane mišića i jetre, što rezultira smanjenim nivoom šećera u krvi.
Tokom kontinuiarne umerene fizičke aktivnosti mišići primaju i do 20 puta više glukoze nego tokom mirovanja. To veoma pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi.

Jedna od studija koje je prof. O’Donovan sproveo, podelila je 64 ispitanika u 3 grupe. U jednoj su bili ispitanici koji ne vežbaju, u drugoj oni na kojima će se primeniti vežba visokog intenziteta i u trećoj ispitanici na kojima će se primeniti vežba niskog intenziteta. Ispitivanje je trajalo 24 nedelje. Nakon tog perioda, koncentracija insulina i nivo šećera u krvi znatno su smanjeni kod obe grupe koje su bile podvrgnute fizičkoj aktivnosti. Kod grupe koja nije vežbala stanje je ostalo nepromenjeno. Istraživanje je takođe pokazalo da je vežba umerenog intenziteta jednako učinkovita kod dijabetičara kao i vežba visokog intenziteta (O’Donovan, et al. 2005).

Bavljenje sportom osoba sa dijabetesom mora biti kontrolisano od strane stručnjaka. Fizička aktivnost suviše jakog intenziteta može prouzrokovati naglo i kratkotrajno povećanje nivoa glukoze u krvi ukoliko se vežbanje naglo prekine. Zato bi fizička aktivnost kod osoba sa dijabetesom trebala biti umerena i završavati se laganim vežbanjem.
Kod osoba sa ozbiljnijim dijabetesom tipa 2 ponekad može da se nađe previše šećera u krvi i u tim situacijama fizička aktivnost nije preporučljiva. Iz tog razloga, potrebno je stalno pratiti nivo šećera u krvi i konstantno se savetovati sa lekarom.

Beneficije koje fizička aktivnost može doneti osobama sa dijabetesom:

• poboljšana insulinska osetljivost,
• smanjen krvni pritsak i nivo holesterola,
• kontrola telesne težine,
• smanjen rizik od komplikacija koje može da izazove dijabetes,
• smanjen nivo stresa,
• više energije,
• poboljšan san,
• jače kosti,
• snažniji mišići,
• poboljšana cirkulacija krvi,
• otklanja nervozu…

Lista je dugačka složićete se. Napominjem još jednom, pored fizičke aktivnosti za dijabetičare su vrlo važni i ishrana i eventualna terapija lekovima. Sve uz konsultacije sa stručnjacima.
Fizička aktivnost je namenjena svima, i starijima i mlađima, i aktivnim sportistima i gojaznim osobama, osobama sa različitim poteškoćama, trudnicama… Bukvalno svima, na pravi način dozirana. Imajte to u vidu.

Hvala što pratite blog,
MSc Đorđe Agbaba

Literatura:
O’Donovan, G., et al. (2005): The effects of 24 weeks of moderate- or high-intensity exercise on insulin resistance, European Journal of Applied Physiology, 95, 5.
O’Donovan, G., et al. (2010): The ABC of Physical Activity for Health: A consensus statement from the British Association of Sport and Exercise Sciences, Journal of Sport Sciences, 28, 6.